loading

Yonkers

Bolesti zavisnosti

Glavni činilac u nastanku zavisnosti od psihoaktivnih supstanci predstavlja poremećaj u strukturi ličnosti (genetska i/ili stečena dispozicija). Različite osobe iz istog socio-­kulturnog okruženja različito reaguju na PAS. Neke osobe probaju drogu i postanu zavisnici, druge probaju i prestanu ili uopšte ne žele da probaju drogu. Kod onih osoba koje su nastavile sa uzimanjem droge vodeću ulogu u patogenezi zavisnosti imaju farmakodinamska dejstva droge na centralni nervni sistem i metabolički poremećaji.

Savremena istraživanja govore o neurohemijskim poremećajima i promenama na receptorima u centralnom nervnom sistemu. Kod povremene upotrebe droga dolazi do pada sinteze serotonina i endorfina, i porasta dopamina, koji podstiče asocijativnost,  ideaciju, kreativnost, percepciju, impulsivno reagovanje, želju za nečim novim. Kod dugogodišnjih zavisnika u apstinenciji nastaje redukcija dopamina u mezolimbičkom sistemu, pa dolazi do ispoljavanja bezvoljnosti, depresivnosti, gubitka aktivnosti i motivacije. Kod hronične upotrebe dolazi do pada sinteze endorfina, pada dopamina i serotonina. Endorfini imaju slično dejstvo morfinu, pa se pretpostavlja da su osobe sa endorfinskim deficitom predisponirane za nastanak i razvoj zavisnosti. Zavisnost od droga podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije prirodnim ili sintetskim drogama. Zavisnost može biti:

  1. psihička, intenzivna želja i opsesivno-kompulsivna potreba za drogom, bez znakova fizičke zavisnosti, bez većih posledica za okolinu , a odlikuje se gubitkom kontrole nad količinom uzete PAS
  2. fizička, koja podrazumeva pojavu apstinencijalne krize kada se smanji količina droge ili se ukine njeno unošenje, i povećanje tolerancije.